Instrumenti zaštite od rizika promene deviznog kursa
Ugovori o terminskoj kupoprodaji deviza
KBC Banka u cilju zaštite od rizika promene deviznog kursa svojim klijentima – pravnim licima, nudi ugovore o terminskoj kupoprodaji deviza i to u dve varijante: sa fiksnim i varijabilnim datumom saldiranja.
Ugovori sa fiksnim datumom saldiranja
Terminski ugovor predstavlja obavezu dve strane (klijenta i banke) da kupe ili prodaju određeni iznos strane valute po kursu ugovorenom na dan obavljanja transakcije, s tim što se razmena (isporuka) ugovorenih novčanih ekvivalenata (dinara i deviza) obavlja na ugovoreni dan u budućnosti.
Za razliku od promptnih transakcija, obaveza po terminskom ugovoru (zaključivanje kupoprodajnog ugovora) i ispunjenje (razmena dinara i deviza) su jasno vremenski razdvojeni.
Svrha ovog instrumenta je zaštita od rizika promene deviznog kursa. Ovaj rizik predstavlja mogućnost da devizna plaćanja i naplate, koje će biti izvršene na neki dan u budućnosti, vrede više ili manje dinara zbog promene deviznog kursa. Suština je da terminski ugovor otklanja neizvesnost u pogledu kretanja kursa, tj. klijentu je danas poznato koliko će za njega ugovorena strana valuta vredeti u budućnosti.
Ugovori sa varijabilnim datumom saldiranja
S obzirom na činjenicu da su standardni ugovori o terminskoj kupoprodaji deviza rigidni (tj. saldiranje se vrši na samo jedan određeni datum) i usled nepovoljnih uslova za poslovanje u Srbiji (visok stepen nelikvidnosti u privredi), našim klijentima nudimo i ugovore sa fleksibilnijim (varijabilnim) saldiranjem.
Za razliku od standardnog ugovora o terminskoj kupoprodaji deviza, ugovor o terminskoj kupoprodaji deviza sa varijabilnim datumom saldiranja omogućava pravnim licima dodatni period od 7 dana za ispunjenje njihovih obaveza prema Banci. Ova dodatna pogodnost za pravna lica je uračunata u cenu terminskog kursa, tako da su ugovori o terminskoj kupoprodaji deviza sa varijabilnim datumom saldiranja neznatno skuplji od standardnih ugovora o terminskoj kupoprodaji deviza.
Uvoznici
Uvoznik koji na neki datum u budućnosti ima ugovorenu doznaku za kupljenu robu (plaćanje u devizama) izložen je deviznom riziku da iznos doznake vredi više dinara na dan izvršenja doznake usled slabljenja dinara. Bez obzira na to da li uvezenu robu prodaje kao gotov proizvod ili je ugrađuje u svoj proizvod, uvoznik odmah formira cenu tog proizvoda i ne bi trebalo da se upušta u rizik depresijacije domaće valute. Da bi odmah imao jasnu računicu u pogledu cene svog proizvoda, uvoznik bi trebalo da se odluči da terminski kupi devize za plaćanje po unapred ugovorenom kursu.
Uvoznik mora da bude svestan da terminskom kupovinom deviza eliminiše mogući gubitak, ali eliminiše i mogućnost neplanirane zarade u slučaju da devizni kurs krene u drugom pravcu, u ovom slučaju u pravcu apresijacije. Ovo je veoma važno, jer o dospeću terminske transakcije uvoznik može da bude nezadovoljan i da se oseća oštećenim, budući da je terminski kurs (znatno) viši nego aktuelni kurs, a time po uvoznika nepovoljniji. Pri tome se uvoznik često rukovodi samo jednostavnim preračunavanjem deviznog iznosa po ugovorenom i po aktuelnom kursu, zanemarujući činjenicu da je na bazi ugovorenog kursa u trenutku zaključenja terminskog ugovora već finansijski zatvorio svoju deviznu poziciju, formirajući cenu svojih proizvoda na tom, već poznatom kursu. Upravo to i jeste smisao terminskog posla: sigurnost i izvesnost u budućnosti. Eliminisanje buduće neizvesnosti ima za cenu žrtvovanje moguće zarade usled eventualnog jačanja dinara na dan izvršenja (analogno plaćanju premije za osiguranje).
Primer (fiksni datum saldiranja):
Datum zaključenja terminskog ugovora: 04.05.2010.
Tekući kurs: 1 EUR = 99,15 RSD
Uvoznik ima deviznu doznaku od 100.000 EUR sa valutom 04.06.2010. i želi da se osigura od slabljenja dinara i odlučuje da sa Bankom sklopi terminski ugovor o prodaji deviza, tj. da mu Banka terminski proda evre za dinare.
Uvoznik kontaktira Banku i sklapa terminski ugovor na 100.000 EUR po kursu od EUR/RSD 99,95 sa valutom 04.06.2010. Ovo predstavlja obavezu Banke da dana 04.06.2010. proda uvozniku 100.000 EUR za 9.995.000 RSD i obavezu uvoznika da devize kupi.
Datum izvršenja terminskog ugovora: 04.06.2010.
Uvoznik Banci uplaćuje 9.995.000 RSD (i podnosi validnu dokumentaciju za plaćanje).
Banka odobrava devizni račun uvoznika kod sebe za 100.000 EUR.
Izvoznici
Analogno slučaju uvoznika, izvoznik je izložen riziku deviznog kursa u onoj meri u kojoj njegov budući devizni priliv (naplata) može izgubiti na vrednosti ako ga proda za dinare na dan prispeća, a dinar u međuvremenu ojača. Izvoznik bi u tom slučaju bolje prošao da je unapred terminski prodao svoju buduću deviznu naplatu za dinare, po unapred dogovorenom kursu, i time se osigurao od pada vrednosti svog budućeg deviznog priliva zbog jačanja dinara. Terminska prodaja deviza izvozniku omogućuje da se više usredsredi na suštinu svog posla, a da posao upravljanja deviznim rizikom prepusti specijalizovanoj instituciji – banci.
Primer (fiksni datum saldiranja):
Datum zaključenja terminskog ugovora: 04.05.2010.
Tekući kurs: 1 EUR = 99,15 RSD
Izvoznik ima deviznu naplatu od 100.000 EUR sa valutom 02.08.2010. i želi da se osigura od jačanja dinara i odlučuje da sa Bankom sklopi terminski ugovor o kupovini deviza, tj. da Banka od njega terminski otkupi evre za dinare.
Izvoznik kontaktira Banku i sklapa terminski ugovor na 100.000 EUR po kursu od EUR/RSD 100,30 sa valutom 02.08.2010. Ovo predstavlja obavezu Banke da dana 02.08.2010.otkupi od izvoznika 100.000 EUR za 10.030.000 RSD, i obavezu izvoznika da devize proda.
Datum izvršenja terminskog ugovora: 02.08.2010.
Banka zadužuje devizni račun izvoznika za 100.000 EUR.
Banka uplaćuje izvozniku 10.030.000 RSD.
Kako se formira terminski kurs?
Terminski kursevi nisu stvar projekcije, prognoze ili nagađanja. Oni se formiraju kada se u obzir uzmu sledeći elementi: promptni (tekući) tržišni kurs, rok i kamatne stope na dinare i ugovorenu stranu valutu.
Ugovarajući terminske poslove Banka uvek ima zatvorenu deviznu poziciju, koja podrazumeva obostrano izvršavanje ugovornih obaveza.
Terminski kursevi mogu biti viši od tekućih (tada se kaže da su u premiji, npr. EUR/RSD), a mogu biti i niži (tada se kaže da su u diskontu, npr. EUR/USD), sve u zavisnosti od nivoa kamatnih stopa na date valute.
Kamatne stope na dinare su više od onih na evre i zato je terminski kurs viši od tekućeg tržišnog kursa. Logika je sledeća: tokom trajanja terminskog ugovora, ona strana koja ima pogodnost (prednost) da čeka evre (valutu sa nižom kamatnom stopom), o dospeću plaća te evre skuplje od tekućeg kursa.
U našim primerima, to bi izgledalo ovako:
slučaj uvoznik
Banka je u nepovoljnijem položaju od uvoznika jer mora da čeka mesec dana na buduće uvoznikove dinare. Banka će tek za mesec dana primiti te dinare, dakle, tek za mesec dana će dobiti onu valutu koja nosi višu kamatnu stopu. Ova nepovoljnost se anulira time što uvoznik plaća premiju na tekući kurs u iznosu od 0,8 RSD za 1 EUR (99,95 – 99,15 = 0,8).
Slučaj izvoznik
Izvoznik je u nepovoljnijem položaju od Banke jer mora da čeka 3 meseca na buduće Bančine dinare. Izvoznik će tek za 3 meseca primiti te dinare, dakle, tek za 3 meseca će dobiti onu valutu koja nosi višu kamatnu stopu. Ova nepovoljnost se anulira time što Banka plaća premiju na tekući kurs u iznosu od 1,15 RSD za 1 EUR (100,30 – 99,15 = 1,15).
Standardni uslovi (fiksni i varijabilni datum saldiranja)
- Minimalni iznos transakcije: 50.000 EUR (ili u protivvrednosti druge valute)
- Maksimalni iznos transakcije: u skladu sa odobrenim limitom od strane Kreditnog odbora, a na osnovu obima deviznog prometa i boniteta klijenta
- Rok: do 3 meseca
- Klijent potpisuje zaseban ugovor za svaku pojedinačnu transakciju
- Klijent će pored ugovora potpisati i ovlašćenje za zaduživanje njegovog računa koje se može iskoristiti za izmirenje ugovornog iznosa ili za kompenzaciju. Ovo ovlašćenje omogućava Banci da izvrši naplatu i sa računa klijenta kod drugih banaka
- Okolnosti kada Banka može raskinuti ugovor o terminskoj kupoprodaji deviza sa varijabilnim datumom saldiranja (u jednom od sledeća dva slučaja):
- U slučaju kada Banka terminski prodaje devize: kada klijent nije obezbedio validnu dokumentaciju za plaćanje ka inostranstvu i/ili nije uplatio ugovorenu dinarsku protivvrednost kupljenih deviza
- U slučaju kada Banka terminski kupuje devize: kada klijent nije obezbedio ugovoreni iznos deviznih sredstava
- Ugovorom je definisano da, ukoliko dodje do jednostranog raskida ugovora od strane klijenta, i Banka pretrpi gubitke, klijent je saglasan da ih nadoknadi u celokupnom iznosu, i u svemu prema obračunu Banke
Za dodatne informacije pozovite KBC Info telefon (011) 30-50-575 radnim danima od 09:00 do 18:00 ili nas posetite u najbližoj poslovnici